Unija poslodavaca Srbije je Kriznom štabu za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti COVID-19 po privredu, dostavila dopunjen predlog mera.
Kako se navodi, Unija je, nakon opsežne konsulatcije sa privrednicima, došla do zaključka da je potrebno da se mere u okviru predstavljenog paketa preciziraju, kao i da se donesu i dodatne mere.
– Ovom prilikom apelujemo na Vladu Srbije i sve nadležne relevantne institucije i organizacije da sve ekonomske mere budu hitno donete uz konsultaciju sa predstavnicima privrede, da budu jasno formulisane i nedvosmislene, da ne predviđaju komplikovane procedure i dokumentaciju koju nije moguće prikupiti u kratkom roku, da ne isključuju jedne druge, te da se hitno krene sa njihovom primenom, jer u suprotnom pomoć koju privreda očekuje neće imati efekta – navode iz Unije.
Mere koje je dodatno predložila Unija poslodavaca:
– Reprogram plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, počevši od isplata zarada za april 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja, treba da se odnosi na sve privredne subjekte, a njihovo plaćanje da bude odloženo za kako je i predviđeno od 1. janura 2021. godine na 24 mesečne rate;
– Od 1. januara 2021. godine kada bude počela otplata i budžetski prihodi budu uvećani, treba doneti odluku da se PDV plaća po naplaćenoj realizaciji;
– Porez na imovinu odložiti i početi sa naplatom od 1. januara 2021. godine, bez kamata i na 24 mesečne rate;
– Isplata naknada zaposlenim licima u visni minimalne zarade treba da se odnosi na sve preduzetnike, zaposlene kod istih, kao i zaposlene u mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, i to kako u privatnom sektoru, tako i u državanim preduzećima, kao i organizacijama koje se bave predstavljanjem, zaštitom i unapređenjem položaja zaposlenih i poslodavaca. Ova naknada treba da bude isplaćivana počevši od 10. aprila 2020. godine;
– Suspenzija pravila o privremenoj sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću, tako da bolovanja od prvog dana idu na teret Države, a ne poslodavca;
– Preciziranje formulacije “smanjenje broja zaposlenih ne više od 10%” u smislu da se pod smanjenjem broja zaposlenih ne smatra otkaz od strane zaposlenih, kao ni otkaz zaposlenima kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme tokom trajanja vanrednog stanja;
– Pomeranje roka za predaju godišnjih finansijskih izveštaja (rok bi bio tri meseca od ukidanja vanrednog stanja), što bi istovremeno podrazumevalo i pomeranje roka za predaju poreske prijave za porez na dobit pravnih lica;
– Produženje roka za predaju pazara na 10 dana, jer u situaciji vanrednog stanja je često nemoguće na dnevnom nivou (zbog otežanog funkcionisanja saobraćaja i skrećenog radnog vremena banaka);
– Odlaganje primene odredaba člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana kojima se uvodi test samostalnosti preduzetnika;
– Odlaganje primene obaveze QR i bar-kodova, propisane najnovijim izmenama Zakona o trgovini;
– Ukidanje lokalnih komunalnih taksi i sličnih parafiskalnih nameta tokom perioda trajanja vanrednog stanja;
– Odlaganje rokova plaćanja komunalnih usluga za vreme trajanja vanrednog stanja, kao i smanjenje cena. Kompanijama iz proizvodnih delatnosti obračunavati struju i gas počevši od 1. aprila 2020. godine, eventualno od dana donošenja Odluke o uvođenju vanrednog stanja, pa do donošenja odluke o ukidanju vanrednog stanja, po povlašćenoj ceni, s tim što će naplata krenuti od 1. januara 2021. godine, raspoređeno po ratama bez kamate, u skladu sa mogućnostima EPS-a i Srbija Gasa.
Izvor: eKapija
