Ministarstvo zaštite životne sredine počelo je izradu Programa za industrijsku bezbednost za period 2026 – 2035. sa akcionim planom, a glavni cilj je unapređenje ove oblasti, jačanje otpornosti na katastrofe i bolje upravljanje rizikom od velikih (industrijskih) udesa.
Kako ističu u resornom ministarstvu, industrijska bezbednost je pojam koji podrazumeva multidisciplinarni pristup razvoju i dostizanju najviših standarda za upravljanje potencijalnim rizicima koji proizilaze u toku obavljanja aktivnosti u industrijskim postrojenjima.
“Obavljanje aktivnosti u proizvodnji i skladištenju opasnih hemikalija, imaju značajan udeo u zagađivanju životne sredine. Samim tim, veliki deo politike i prava na nivou međunarodne zajednice u oblasti životne sredine orijentisan je na primenu različitih mera u odnosu na izvore emisija zagađujućih materija poreklom iz industrije, naročito kada su u pitanju upravljanje opasnim hemikalijama i bezbednost industrijskih postrojenja”, navodi se u saopštenju.
Kako ukazuju, veliki (industrijski) udesi dešavaju se širom sveta, ostavljajući iza sebe velike i razarajuće posledice, kako za ljude, tako i za životnu sredinu i materijalna dobra.
“Pored toga, njihov uticaj može da se proširi izvan granica država. S obzirom na sve veću globalnu pretnju od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, veliki (industrijski) udesi mogu biti posledica i deo scenarija u slučaju poplava, zemljotresa i drugih prirodnih nepogoda, ali i terorizma itd. Prevencija velikih/industrijskih udesa sa mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kvalitet životne sredine i materijalna i prirodna dobra su imperativ koji stručnjaci iz raznih oblasti moraju uvek imati pred sobom”, ističu.
Uticaj koji mogu imati veliki (industrijski) udesi kada se dogode ogleda se u svim sferama društva.
“Na prvom mestu to je uticaj na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, gde najčešće dolazi, na žalost, i do gubitka ljudskih života. Uticaji u smislu ekonomske štete, troškova odgovora na udes i kasnijeg monitoringa, društveno-ekonomski i na kraju politički uticaj samo govore o značaju i potrebi uspostavljanja sveobuhvatnog sistema kojim će se obezbediti unapređenje industrijske bezbednosti”, navodi se u saopštenju.
U Ministarstvu zaštite životne sredine ističu da se i pored rezultata postignutih na polju industrijske bezbednosti, Srbija i dalje suočava sa određenim izazovima koji predstavljaju prepreke na njenom putu da dostigne najviše standarde na ovom polju sa aspekta prevencije, spremnosti i odgovora u slučaju velikih (industrijskih) udesa.
“Većina izazova koji predstavljaju prepreke na putu dostizanja najviših standarda na polju industrijske bezbednosti rezultat su nedovoljne koordinacije između republičkih i lokalnih organa koji su nadležni za zaštitu životne sredine, prostorno planiranje i izgradnju, smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama i odgovorom na njih, upravljanje hemikalijama i vodama, rudarstvo i energetiku, javno zdravlje, bezbednost i zdravlje na radu, kao i načina saradnje i razmene informacija između nadležnih organa, industrijskog sektora i javnosti”, navode i dodaju da je potrebno uspostaviti i implementirati sveobuhvatan funkcionalan sistem upravljanja rizikom od velikih/industrijskih udesa.
Takođe, uočeni su i nedostaci u domenu međunarodne saradnje, posebno kada su zemlje u okruženju u pitanju, vezani za prevenciju, obaveštavanje i odgovor na velike udese, koji imaju potencijal da se prenesu iz susednih zemalja na našu i obratno.
Izvor: Biznis.rs
