Evropska komisija priprema značajne izmene sistema trgovine emisijama (EU ETS), koje bi evropskoj industriji mogle doneti dodatne besplatne dozvole za emisiju ugljen-dioksida vredne oko četiri milijarde evra u periodu od 2026. do 2030. godine.
Ovaj potez predstavlja deo šire strategije Brisela da zaštiti konkurentnost evropske proizvodnje u trenutku kada se kompanije suočavaju sa visokim cenama energije, rastućim troškovima dekarbonizacije i snažnom konkurencijom iz Azije i SAD.
Prema dokumentima i izjavama evropskih zvaničnika, planirano je da se promeni način obračuna besplatnih emisijskih dozvola, uključujući i indirektne emisije, što bi omogućilo veću finansijsku podršku energetski intenzivnim sektorima poput metalurgije, hemijske industrije, cementne proizvodnje i teške industrije. Evropska komisija istovremeno naglašava da cilj nije odustajanje od zelene tranzicije, već sprečavanje gubitka industrijske baze Evrope.
Ova reforma dolazi u trenutku kada evropska privreda prolazi kroz ozbiljan pritisak zbog energetske nestabilnosti i geopolitičkih tenzija. Dodatni problem predstavlja ubrzano širenje energetskih potreba data centara i AI infrastrukture, što sve više opterećuje elektroenergetske mreže širom Evrope. Reuters navodi da su upravo rast potrošnje električne energije i kašnjenja u priključenju novih kapaciteta postali jedan od ključnih izazova za evropske energetske sisteme.
Paralelno sa reformom ETS sistema, Evropska unija razmatra i proširenje sistema naplate emisija na međunarodne letove van Evrope. Time bi avio-kompanije bile dodatno uključene u klimatske politike EU, što bi moglo izazvati nove trgovinske i političke tenzije sa velikim globalnim partnerima, posebno sa SAD i azijskim tržištima.
Analitičari ocenjuju da Brisel pokušava da pronađe balans između klimatskih ciljeva i očuvanja industrijske konkurentnosti. Poslednjih meseci sve više evropskih kompanija upozorava da stroga regulativa i visoki energetski troškovi ugrožavaju investicije u Evropi, dok konkurenti iz SAD i Kine dobijaju snažne državne subvencije i jeftiniju energiju.
Istovremeno, evropski energetski sektor prolazi kroz novu transformaciju. Veliki rast solarnih kapaciteta već stvara probleme elektroenergetskim mrežama i dovodi do negativnih cena električne energije u pojedinim delovima Evrope, posebno tokom perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora. Stručnjaci upozoravaju da će Evropa morati ubrzano da investira u skladištenje energije, baterijske sisteme i modernizaciju mreže kako bi održala stabilnost sistema.
Dodatni signal da energetski sektor ulazi u novu fazu transformacije stigao je i iz kompanije Siemens Energy, koja je objavila ubrzanje programa otkupa akcija nakon snažnog rasta potražnje za energetskom infrastrukturom povezanom sa AI data centrima.
Sve ove promene potvrđuju da Evropa ulazi u period redefinisanja industrijske i energetske politike, gde će konkurentnost, energetska bezbednost i klimatski ciljevi morati da budu usklađeni mnogo fleksibilnije nego prethodnih godina.
Izvor: Reuters
