Evropska komisija priprema značajne izmene sistema trgovine emisijama (ETS), prema kojima bi energetski intenzivne industrije mogle da zadrže besplatne emisijske dozvole i nakon ranije planiranog perioda, ali samo ukoliko ulažu u proizvodne kapacitete i projekte dekarbonizacije unutar Evropske unije. Očekuje se da će zvaničan predlog biti predstavljen 15. jula.
Reč je o jednoj od najvažnijih reformi evropske klimatske politike poslednjih godina. ETS predstavlja glavni mehanizam EU za smanjenje emisija ugljen-dioksida, pri čemu kompanije moraju da kupuju dozvole za emitovanje CO₂. Teška industrija, uključujući proizvođače čelika, cementa, hemikalija i metala, do sada je dobijala deo dozvola besplatno kako bi ostala konkurentna u odnosu na kompanije iz zemalja koje nemaju slične troškove emisija.
Prema nacrtu dokumenta u koji je Reuters imao uvid, Brisel sada razmatra produženje tog sistema, ali uz jasnu protivuslugu – kompanije će morati da investiraju u evropsku privredu i projekte smanjenja emisija. Istovremeno, države članice bi trebalo da usmere veći deo prihoda od ETS-a ka finansiranju industrijske dekarbonizacije.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada evropska industrija upozorava na rastuće troškove energije, pad konkurentnosti i sve jači pritisak jeftinijeg uvoza iz Azije i drugih regiona. Industrijska udruženja već mesecima traže da se ukidanje besplatnih dozvola, koje je prvobitno bilo planirano do 2034. godine, preispita ili odloži.
Istovremeno, deo investicione zajednice upozorava da bi preveliko ublažavanje ETS sistema moglo da oslabi signal za ulaganja u zelene tehnologije. Grupa investitora koja upravlja imovinom vrednom oko 12 biliona evra pozvala je EU da očuva predvidivost tržišta ugljenika i ne ugrozi dosadašnje ciljeve klimatske tranzicije.
Predložene izmene deo su šire reforme ETS-a koja uključuje i moguće proširenje sistema na dodatne sektore, stabilizaciju cena emisijskih dozvola i jačanje mehanizama za zaštitu evropske industrije od „curenja ugljenika“, odnosno premeštanja proizvodnje u zemlje sa blažim ekološkim pravilima.
Izvor: Reuters
