Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na poslednjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Prilikom donošenja ovakve odluke, kako se navodi u saopštenju NBS, Izvršni odbor je istakao da je, i pored znatnog smanjenja inflacije tokom 2023. godine, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024. godine, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, jer domaća inflacija u velikoj meri zavisi od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost.
– S jedne strane, uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, ali s druge strane povećavaju rizike da bi moglo doći do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije.
Izvršni odbor je takođe imao u vidu da je Evropska centralna banka u prethodnom periodu ublažila svoju monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas.
Neizvesnost po pitanju uticaja carina SAD na ekonomiju zone evra, uticaće i na odluke Evropske centralne banke o daljem ublažavanju monetarnih uslova.
Prema sadašnjim najavama, može se oceniti da će Sistem federalnih rezervi biti oprezniji i verovatno neće još neko vreme smanjivati svoju stopu.
Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija prošlogodišnja domaća poljoprivredna sezona, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone – ukazano je u saopštenju.
Kako se dodaje, Inflacija se od početka ove godine kretala u skladu s očekivanjima NBS i u prva dva meseca se nalazila oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
Prema projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će se na sličnom nivou zadržati i u narednim mesecima, tj. do sredine godine. U drugoj polovini godine inflacija bi trebalo da uspori i postepeno se približi centralnoj vrednosti cilja od 3%, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije, navodi se u saopštenju.
– Takvom njenom kretanju trebalo bi da doprinesu i dalje restriktivni efekti monetarne politike, dolazak nove poljoprivredne sezone, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, kao i očekivani pad cena naftnih derivata u skladu s fjučersima. Smanjenju domaće inflacije doprinosiće i niža uvozna inflacija i očekivano usporavanje rasta realnih zarada, što bi trebalo da doprinese i usporavanju bazne inflacije na oko 5% već od marta i njeno približavanje ukupnoj inflaciji – napominje se u saopštenju NBS.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 9. maja.
Izvor: eKapija
